Dvoje mladih Indijanaca se jednom uputiše do poglavice plemena i odlučno mu rekoše:

“Mi se volimo! Želimo da nam daš svoj blagoslov i da nas poučiš što trebamo napraviti da bi naša ljubav trajala vječno. ”

“Dobro”, odgovori im poglavica, “reći ću vam što treba učiniti. Prije nego što pođete sa mnom u planinu, pronađite dva orla i ponesite ih sa sobom, a poslije ćemo vidjeti što dalje. ”

Zaljubljeni krenuše u različitim pravcima i nakon kraćeg vremena svako od njih donese po jednog orla. Kada su stigli na vrh planine, poglavica im reče:

“Uzmite sada ovaj kratak kanap i zavežite njegovim krajevima po jednu nogu svakom orlu.”

Oni ga poslušali i vezaše noge pticama.

“Sada ih pustite letjeti!”, Reče poglavica.

Mladić i djevojka baciše ptice u vis ka nebu, ali orlovi nisu mogli da polete, jer su im noge bile međusobno vezane. Padoše na zemlju i počeše da kljucaju jedan drugoga, želeći da se oslobode kanapa kojim su vezani. Tada stari Indijanac reče: “Sada presijecite kanap!”

Mladi izvršiše i tu naredbu, presekoše vezu i ponovno baciše orlove u nebo. Ovog puta ptice su se brzo izdigle u visine, zavrtele se par puta u krug i konačno su letjele prema vrhovima obližnje planine.

Tada poglavica reče:

“Eto, to je tajna vječne ljubavi i sreće: ako su ljudi” zavezani “jedni za druge, nikada im neće uspjeti da polete. Vi možete slobodno letjeti zajedno, ali ne biti “vezani”. A ako se ipak vežete, nećete moći spoznate pravu ljubav i mir koji ona donosi “, objasnio je poglavica začuđenom paru.